Krv je endogena tjelesna tečnost svojstvena samo kičmenjacima. Limfa, druga tjelesna tečnost, nastaje iz krvi i u nju se uliva. Krv spada u tečna vezivna tkiva mezodermalnog porijekla, što znači da posjeduje veliku količinu međućelijske vezivne supstance koju stvaraju same ćelije vezivnog tkiva i zaronjene su u nju. Krv ulazi u sastav sistema za cirkulaciju.

Sastav krvi

Krv čini oko 55% tečne krvne plazme i oko 45% čvrstih krvnih ćelija koje se nalaze u plazmi.

Krvna plazma je bezbojna, odnosno žućkasta tečnost: vodeni rastvor organskih i neorganskih materija. Sastoji se od vode, natrijum-hlorida, ostalih soli, male količine šećera, nekih masnih materija, hormona, kiseonika i ugljen-dioksida. U krvnoj plazmi se nalaze krvne bjelančevine: albumini, globulini i fibrinogen.

Krvne ćelije su crvena krvna zrnca (eritrociti), bijela krvna zrnca (leukociti) i krvne pločice (trombociti). Crvena krvna zrnca daju krvi crvenu boju, sastavljena su od bjelančevina i holesterina, a sadrže i hemoglobin. Bela krvna zrnca su postojane ćelije koje se razmnožavaju deobom. Krvne pločice su najmanja krvna zrnca; oni su u uskoj vezi sa zgrušavanjem krvi.

Uloge krvi:

• transport O2 i CO2,
• transport hranljivih materija,
• transport raspadnih produkata metabolizma,
• transport hormona (informacija),
• termoregulacija,
• odbrana (imunitet, fagocitoza),
• hemostaza,
• održavanje acido-bazne ravnoteže.